-3°C
logo
Cityguide, cityguide.rs, vodič, vodič kroz grad, vodič kroz gradove, vodič kroz dešavanja, atrakcije, restorani, kultura, umetnost, zabava, izlasci, koncerti, svirke, splavovi, istorijske znamenitosti, zoološki vrtovi, muzeji, galerije, pozorišta, bioskopi, kulturni centri, kupovina, prodavnice, butici, tržni centri, noćni život, klubovi, splavovi, barovi, vinski barovi, kafići, pivnice, poslastičarnice, brza hrana, prodavnice sladoleda, smeštaj, hoteli, apartmani, stanovi, vile, hosteli, domaćinstva, noćenje i doručak, vikendice, muzika, koncerti, žurke, izložbe, istorija, porodica, sport, kupališta, kupanje, otvoreni bazeni, zatvoreni bazeni, plaže, jezera, zabava, dečje igraonice, moda, lepota, spa centri, spa gradovi, spa rezorti, dnevni spa, saloni lepote, kozmetički saloni, frizerski saloni, manikir, pedikir.

Dr Matanović: Roditelji ne bi smeli da ismevaju i omalovažavaju idole svoje dece, kontraproduktivno je

Datum:Dec 1, 2020
Autor:Kristina Čileg 132 Нема коментара

Dr Jelena Matanović, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu ujedno i psiholog, otkrila nam je u ovom zanimljivom razgovoru da voli društvene mreže i da joj influenseri nisu nepoznat pojam. Takođe nam je pričala o tome koliko je važna roditeljska uloga u detetovom razvoju kako oflajn, tako i onlajn.

Da li smatrate da omladina koristi internet za pametne stvari?

Teško pitanje.  Verujem da im malo treba da počnu da koriste internet za pametne stvari i da im period školovanja kroz koji upravo prolazimo može u tome pomoći. Istovremeno sam svedok da je internet preplavljen, slobodno mogu da se izrazim vulgarno i žargonski, gomilom gluposti, na koje mladi odlično reaguju, a to nikako nije dobro. Dakle, jedinstvenog odgovora nema, koristi se internet na veliko, i za dobre i za loše stvari.

Omladinu treba obučiti da filtriraju sadržaje kojima će verovati, da ne prihvataju sve zdravo za gotovo, da uvek i u svemu imaju svoje mišljenje koje može biti pod uticajem eksperata iz određene oblasti.

Sa koliko godina je po vama u redu da osoba pristupi društvenim medijima i zbog čega tako mislite?

Ne znam odgovor na ovo pitanje. Dete, po meni, mora biti potpuno pismeno kada kreće u život na društvenim mrežama. Mora biti obučeno i upoznato sa načinima deljenja ličnih informacija na internetu. Sa načinima zaštite i reagovanja u slučaju neprijatnih situacija. Da li je to pet, deset ili petnaest godina, ne znam. Svaki roditelj sam treba da proceni. Protivnik sam telefona u rukama male dece, ali sam jednako i protiv izolovanja dece u smislu zabrane korišćenja telefona i mreža kada ih već svi vršnajci imaju. Decu treba obučiti, nuditi im razne sadržaje van mreže, a ne braniti im život na internetu. Ovo vreme je vreme interneta i tako ga treba živeti.

Kako biste vi definisali sve popularnije digitalne lidere mišljenja?

Lideri u mišljenju, autoriteti, poznate ličnosti ili kako se danas nazivaju, influenseri su oduvek važni za marketing. Okupljaju zajednicu oko sebe, prezentuju informacije na način koji je prihvatljiv za ciljnu grupu, prati ih veliki broj ljudi. Dokle god propagiraju socijalno prihvatljivo ponašanje smatram da su veoma korisni u promociji proizvoda.

Kako gledate na uticaj influensera na omladinu?

U psihologiji postoji jedna čarobna reč, a to je “zavisi”. Mislim da je uticaj velik, deci je dostupno veoma mnogo sadržaja, od kojih mnogi nisu adekvatni i primereni uzrastu. Sa druge strane, dostupnost informacija je odlična stvar. Omladinu treba obučiti da filtriraju sadržaje kojima će verovati, da ne prihvataju sve zdravo za gotovo, da uvek i u svemu imaju svoje mišljenje koje može biti pod uticajem eksperata iz određene oblasti. Nikako ne odobravam slepo praćenje trendova i merila uspeha prema broju lajkova i pratioca.

Kog influensera biste izdvojili kao nekog sa pozitivnim uticajem?

Nisam ekspert. Ne pratim i ne poznajem mnogo influensera koje prate mladi, ali bih izdvojila momka kog sam upoznala na jednom događaju i čiji rad sam pratila i pre toga, jer su ga pratili i  moji sinovi, a to je Milan Inić Yasserstain.

Za kog influensera biste rekli da ima negativan uticaj?

Za njih sam čula u vestima, na društvenim mrežama, na roditeljskim sastancima. Prevelik značaj im se pridaje. Ne bih sebi dozvolila da i ja pričam o njima. Dobro su poznati i na žalost dobro je poznat i njihov loš uticaj na našu decu.

Koliko je po vama bitna uloga roditelja kada je surfovanje dece po internetu u pitanju?

Roditeljska uloga je važna u svim sferama dečijeg života. Roditelj treba da upozna decu sa prednostima i zamkama interneta. Ali pre toga, treba da ga nauči da prihvata i poštuje različitosti, da bude pristojan i asertivan. Tada će se dete jednako ponašati i u realnom i u virtuelnom svetu, umeće da razlikuje dobro od lošeg i loš sadržaj neće imati velik uticaj na takvu decu.

Koju biste poruku poslali roditeljima kada su deca i internet u pitanju?

Da zajedno plešu, igraju igrice, da podrže svoju decu, a da im objašnjavaju stalno i iznova šta je dobro i kako na najbolji način da iskoriste prednosti interneta. Da se dogovaraju. Prvo domaći, pa malo telefon, pa napolje, pa trening. Ili, koliko vremena je proteza u ustima, toliko vremena može da se igra igrica. Da ne brane i ne kažnjavaju. Da se ne ismevaju i da ne omalovažavaju idole svoje dece. Kontraproduktivno je. Da se pred spavanje pročita par strane knjige, da se isključe telefoni. I još nešto, da je sve ovo što sam rekla bilo baš lako reći, ali je mnogo teže sprovesti to u delo. Treba biti dosledan, ali i dozvoliti i sebi i detetu da se nekad pretera.

Da li je sav vaš posao fokusiran na rad na fakultetu?

Većinski jeste. Okupirana sam radom sa studentima, uživam u tome. Preostalo vreme radim kao konsultant za marketing u maloj porodičnoj kompaniji gde nesebično delim znanja iz psihologije učestvujući u  kreiranju proizvoda i strategija promocije za klijente, usput se trudeći da svima objasnim koliko je psihologija korisna i koliko može da skrati i olakša put proizvoda do potošača.

Koliko dugo obavljate vaš posao?

Moj prvi angažman na Fakultetu je bio demonstratorski, davne 2005. godine. Od tada rastem zajedno sa Filozofskim fakultetom.

Da li se i u kojoj meri primećuje razlika u ponašanju i razmišljanju kod studenata tokom vremena?

Svaka nova generacija je otvorenija, snalažljivija, sigurnija u sebe. Moji studenti su zainteresovani za ono što uče. Aktivno učestvuju u nastavi, imaju mnogo informacija, deluje da na adekvatna način koriste tekovine savremenog društva.

Da li korisite društvene mreže?

Da, koristim i volim ih.

Da li ih koristite u poslovne ili u privatne svrhe?

U obe svrhe ih koristim, Facebook uglavnom u privatne, Instagram u poslovne. Pored toga tu su i još neke koje sporadično koristim. Ipak, i dalje volim da idem na sastanke uživo, da telefoniram i pijem kafu u kafiću, ne preko mreže.

Dr Jelena Matanović je docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Odseku za psihologiju i Odseku za medijske studije, predaje Psihologiju marketinga i Odnose s javnošću. Zaljubljenik u psihologiju i marketing. Voli društvene mreže, ali ipak radije sastanči uživo uz omiljenu kafu.